Krize koje su obeležile prve decenije 21. veka, osim što su različitog porekla, pokazuju trend eksponencijalne učestalosti i intenziteta, sa dramatičnim posledicama po društvo, politiku i privredu.

Posebno se izdvaja COVID19, događaj koji je uzdrmao temelje ionako krhkog svetskog političkog i privrednog poretka. U svetu neizvesnosti, potvrdilo se da su jedino izvesne promene. Čak i pod pretpostavkom da svesno upravljamo promenama, čovek je svojim činjenjem i nečinjenjem proizveo lokalno i globalno devastirajuće efekte. Ono što je, takođe, izvesno jeste da svet, uprkos planetarnim dimenzijama kriza koje su posledica globalne povezanosti i zavisnosti,   neće prestati da se povezuje i da ćemo kao posledice te kompleksnosti i zavisnosti imati i koristi i štete. Zbog toga se svaka kriza može posmatrati i kao pretnja i prilika.

Klimatske promene, pandemije, genetski inženjering, veštačka inteligencija i brojni budući digitalni izazovi našu budućnost mogu pretvoriti u raj ili pakao – naš izbor.  Najnoviji događaji pokazali su da su tehnološki visoko razvijene zemlje veoma ranjive. Istovremeno, zemlje koje se najbolje rangirane po stepenu matematičke pismenosti primenile su najefikasnije strategije obuzdavanja širenja epidemije. Kriza izazvana pandemijom oživela je tenzije između suverenista i globalista, između privatnosti i efikasnog targetiranja, između komunikacije i poslovanja na daljinu i neophnodnosti fizičkih infrastruktura, i brojne druge, multiplikujući promene čiji su efekti u ovom trenutku nepoznati i nepredvidivi.

Interakcije između socijalnih, tehnoloških i prirodnih sistema i dalje će neizbežno generisati pobednike i gubitnike, što se takođe može smatrati relativnim, s obzirom na kompleksnu prirodu zavisnosti i volatilnosti u okruženju. Sve to ne sprečava lompleksne sisteme kao što su organizacije i zajednice da primenjuju strategije koje će im pomoći, ne samo da „prežive“, nego i da se uspešno razviju i prošire. Takođe, sve ove strategije imaju zajedničku pretpostavku, a to je: da je moguće identifikovati rizike i njima uspešno upravljati.

Da li mi razumemo rizike koji će se u zavisnosti od našeg odnosa prema njima pretvoriti u pretnje ili šanse, šta je to što neke sisteme čini otpornijim na aktuelne i buduće krize i zašto je otpornost važna za bezbednost kao celinu? To su pitanja na koja se odgovor može dati iz više naučnih, stručnih i praktičnih perspektiva, pre svega naučenih lekcija, kao i savremenih rešenja upravljanja kompleksnim sistemima u situacijama visoke neizvesnosti. Najzad, brojne kontroverze u vezi sa geopolitičkim preoblikovanjem savremenog sveta, a koje se dovode u vezu sa aktuelnim krizama kao njihov uzrok ili posledica, zahtevaju da se ovom pitanju pristupi po principu rekurzije, koji je poseban oblik cirkularne uzročnosti. Pri tome, holistički i multiagencijski pristup postaje još važniji u tumačenju savremenih pitanja nacionalne bezbednosti, ali i strategija otpornosti bilo koje zemlje ili bilo kojeg biznisa.

OČEKIVANI REZULTATI

Video konferencija je jedinstven međunarodni događaj koji će okupiti eminentne eksperte i profesionalce iz regiona sa ciljem da se razmene iskustva upravljanja rizicima i krizama, bez obzira na veličinu i tip organizacije i ustanove. Istovremeno, cilj konferencije je da razumevanje i unapređenje savremenih praksi i politika pre, tokom i nakon krizne situacije ili bilo kojeg drugog remetilačkog faktora. Rezultati konferencije treba da posluže političkim/strateškim, lokalnim, i organizacionim akterima kao vodič za razvoj i implementaciju sektorskih politika, tačno određenih akcija i delovanja koja su bitna za poboljšanja „otpornosti“ u strateškom i operativnom okruženju. S druge strane, ključna tema konferencije zahvata teorijski i praktični kontekst i izazove menažmenta rizikom, kriznog menažmenta i menadžmenta poslovnog kontinuiteta sa ciljem da se pomogne donosiocima strateških odluka, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, radi planiranja, implementacije, uspostavljanja, upravljanja, nadzora, pregleda, održavanja i kontinuiranog povećanja sposobnosti upravljanja.

Prvi dan konferencije će okupiti vodeće eksperte, donosioce odluka, menadžere i predstavnike naučne zajednice kako bi raspravljali o boljem i sigurnijem društvu, iz perspektive strateškog i konceptualnog promišljanja na temu savremenih rizika i kriza: političko-bezbednosnih, psiho-socijalnih, klimatskih, tehnoloških i drugih. Rasprava će, takođe, obuhvatiti potencijalne hibridne i druge pretnje, kako od fizičkog, tako i od sajber napada na organizacije, kritičnu infrastrukturu, pametna bezbednosna rešenja i fokus na otpornost organizacija i poslovni kontinuitet u „transportu, energiji i telekomunikacionoj infrastrukturi“ i druge ključne elemente ekonomske i poslovne aktivnosti.

Tema drugog komferencijskog dana je dobra i loša praksa upravljanja epidemijom COVID19, njenim posledicama, kao i budućim sličnim krizama. U raspravi će učestvovati neki od vodećih epidemiologa, imunologa, virusologa i drugih eksperata medicinske struke kao neposredni akteri upravljanja epidemijom COVID19 u svojim državama, i koji su svojim javnim nastupima oblikovali stavove i mišljenja donosilaca odluka u javnom i privatnom diskursu.

Konferencija je prilika i za sponzorstva na način da organizacija događaja omogućava izložbu proizvoda, ali i raznih usluga koje zahvataju tematski okvir konferencije.

Pozivamo sve zainteresovane autore da predaju svoje radove koji se odnose na područja istraživanja (webinara), pod uslovom da isti rad nikada nije objavljen. Vremenski rok za prijem kompletnog rada je 1. decembar 2020. godine. 

Prispeli radovi koji dobiju pozitivnu recenziju biće objavljeni u Zborniku radova (kategorija M33).

Radove možete dostaviti na e-mail: natasamiletic2@gmail.com
Pitanja u vezi prijave radova možete postaviti Nataši Miletić, broj telefona 060 066 79 58

Prof. dr Zoran Keković, Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Doc. dr Jadranka Polović, HUMS, Sveučiliše Libertas Zagreb

Prof. dr Elizabeta Ristanović, Odeljenje za mikrobsku genetiku i imunologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu

Prof. dr Vaso Taleski, Fakultet medicinskih nauka Univerziteta “Goce Delcev”, Severna Makedonija

Prof. dr Drago Nedić, Koordinaciono telo Vlade Republike Srpske za planiranje, sprovođenje i praćenje aktivnosti vezanih za pojavu novog koronavirusa SARS-CoV-2 u Republici Srpskoj, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr Marita Brčić Kuljiš, Odsjek za filozofiju, Filozofski fakultet u Splitu

Doc. dr Robert Mikac, Fakultet političkih znanosti, Sveučilište u Zagrebu

Doc. dr Jelena Jurišić, Odsjek za komunikologiju, Fakultet hrvatskih studija Sveučilišta u Zagrebu

Josipa Milić, HUMS

Davorka Galić, advokat, Attorney at Law, MSt National Security

Doc. dr Jadranka Polović, HUMS, Sveučiliše Libertas Zagreb

Prof. dr Zoran Keković, Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Slobodan Simonović, Kanadsko kraljevsko udruzenje, Kanadska akademija za inžinjerstvo, Institut za smanjenje gubitaka od katastrofa, Univerzitet Zapadnog Ontarija, London, Kanada

Prof. dr Vlatko Cvrtila, Univerzitet 'VERN'

Prof. dr Marija Đorić, Institut za političke studije, Beograd

Doc. dr Mladen Nakić, HUMS, Ministarstvo spoljnih poslova i EU integracija

Dr Jadranka Dujić, pomoćnik za kulturu Zagrebačke županije

Kotizacija za učešće na konferenciji iznosi 50 evra u dinarskoj protivrednosti

Kotizacija uključuje učešće na konferenciji, sertifikat o učestvovanju, promotivni material.

Sredstva za uplatu kotizacije potrebno je preneti na račun:

Rajfajzen banka, broj: 265165031000011364

Za uplate iz inostranstva, molimo sledite instrukcije:

Account with institution: RZBSRSBG RAIFFEISEN BANKA AD BEOGRAD, RS

Beneficiary customer: RS35265100000005694630 CENTAR ZA ANALIZU RIZIKA I UPRAVLJANJE KRIZAMA OMLADINSKIH BRIGADA 7A/1 BEOGRAD – NOVI BEOGRAD REPUBLIKA SRBIJA

Napomena:

Kotizacija se plaća pre početka događaja, a najkasnije do 9. oktobra 2020. godine.